U januaru 2025. od Hotela Jugoslavija ostao je jedan zid. Bager na brdu šuta, magla iznad Dunava, i osam spratova betona koji su još stajali samo zato što red na njih još nije bio došao. Na tom poslednjem zidu stajao je naš bilbord — preko cele fasade, osam spratova visok: porodica u svemirskim odelima stoji na planeti i gleda u raketu koja odlazi.
Ta porodica nije izmišljena. To smo nas troje — Bobi, Nina i Nika. Tako smo se nacrtali kad je Intergalactic tek nastajao, i tako smo završili preko cele fasade zgrade u kojoj smo radili jedanaest godina.
Niko ovo nije režirao. Neko je slikao telefonom i poslao nam. Ispalo je da je poslednja stvar koja je ostala na Hotelu Jugoslavija bila porodica koja ispraća raketu u svemir.
Hotel se otvorio jedanaest dana posle Meseca
Hotel Jugoslavija je otvoren 31. jula 1969. Jedanaest dana ranije, Nil Armstrong je sišao niz merdevine lunarnog modula i stao na Mesec.
U oktobru te iste godine, na svetskoj turneji koja je posle povratka vodila posadu kroz dvadeset četiri zemlje, Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins došli su u Beograd — i odseli baš tu. Trojica ljudi koji su tri meseca ranije bili na Mesecu spavala su u toj zgradi.
Kroz iste hodnike su kasnije prošli kraljica Elizabeta II, Ričard Nikson, Džimi Karter, Tina Tarner. Ali nas je oduvek zanimala ona prva grupa.
Uselili smo se 2013.
Godinu dana pošto smo otvorili prvi diner u Beogradu, na Vračaru, otvorili smo drugi — u prizemlju Hotela Jugoslavija. Restoran o svemirskoj eri, u zgradi u kojoj su spavali ljudi koji su bili na Mesecu.
Bilo je to najlepše mesto koje smo imali. Sala sa staklom preko cele dužine, okrenuta ka bulevaru, odmah pored glavnog ulaza u hotel. Popodne bi ljudi ulazili sa šetališta pored reke. Plakati za putovanja na Veneru i Pluton. Džuboks na svakom stolu. A napolju bašta kakvu u Beogradu niko nije imao — fontana sa kuglom od svarovski kristala, bela jedra razapeta iznad glava, i tenda preko cele fasade na kojoj je pisalo HIGH ABOVE.
Tu smo pokrenuli i letnji bioskop. Do tada u Beogradu niko nije puštao filmove u bašti. Platno, projektor i publika koja je čekala mrak — opet prvi, kao i sa dinerom.
Jedanaest godina. Generacija klinaca je tu naučila šta je džuboks, šta je pravi burger i šta je milkshake.
Septembar 2024.
Zgrada je u martu 2024. prodata na aukciji. Znali smo šta sledi.
Iselili smo se u septembru i preselili nekoliko stotina metara dalje, u Omladinskih brigada 16a. Nova sala na dva sprata, šezdesetak mesta unutra, bašta sa velikim LED ekranom i pravim zvukom. Letnji bioskop je preseljen sa nama — u staroj bašti je platno bilo i veće, ali je slika išla sa projektora, pa se čekao mrak. Na LED ekranu se film vidi i dok je još svetlo.
Rušenje je počelo u novembru. Do kraja januara 2025. zgrade više nije bilo. Na tom mestu se sada gradi novi hotel.
Kraj jedne i početak nove ere
Hotel Jugoslavija se otvorio onog leta kada je čovek prvi put stao na Mesec. Srušen je pola veka kasnije — a poslednja slika sa njega bila je porodica koja ispraća raketu u svemir.
Nama to nije tužna fotografija. Zgrade se ruše, ideja se seli. Ista raketa danas stoji na fasadi na Omladinskih brigada, ista pesma se bira na džuboksu za stolom, isti burger izlazi iz kuhinje.
Vreme je na našoj strani.
Intergalactic Diner Novi Beograd · Omladinskih brigada 16a · jelovnik
